Kapadokija: KOLEVKA DERVIŠA U KONJI (4)

Iako vas čekaju sati da biste od Antalijske rivijere stigli do Kapadokije, srećom, usput ćete imati razloga nekoliko puta da stanete. Ne samo što ćete protegnuti noge posle višesatne vožnje, već će vas put naneti i u kolevku derviša.

cappadocia-travel-anatolia-glimpses-of-the-world

Pejzaž Anadolije na putu do Konje

U Konji, gradu koji dok prolazite ne izgleda naročito privlačno, nalazi se Muzej i centar posvećen Mevlani (Rumiju), osnivaču derviškog ili mevlevijskog reda, čije sledbenike sigurno pamtite po specifičnom načinu molitve. Obučeni u dugačke bele odore, sa visokim kapama na glavama, derviši su u stanju satima da se vrte oko sebe i tako dostižu stanje transa. Njihov ples tokom molitve poznat je kao „sema“.

Širenje vere

Mevlevijski red osnovan je upravo u Konji u vreme Seldžuka.

cappadocia-travel-konya-glimpses-of-the-world

Čuvena kupola Mevlaninog muzeja

Osim Dželaludina Rumija Mevlane koji je začetnik reda, kao jedna od ključnih ličnosti pominje se Divani Mehmet Čelebi. Čelebisti ili “ljubazni”, koji su otišli u svet da šire veru, smatrali su se sledbenicima velikog majstora.

Veliki broj ogranaka, „manastira“ derviškog reda, uspostavljen je upravo za života Divani Mehmet Čelebija – u Alepu u Siriji, Egiptu i Alžiru, na ostrvima Sakiz i Mitilena, kao i na turskom kopnu. Poznati „Galata mevlevihan“ u Istanbulu jedan je od verskih objekata ustoličenih u kasnijem periodu.

Poštovanje od sultana

Mevlevihan predstavlja neku vrstu muslimanskog sufi „manastira“, u okviru kojeg se nalaze kelije za derviše, muzej, prostorija za molitvu. Sam ritual sledbenika Rumija predstavlja „akt ljubavi i drame vere“.

cappadocia-travel-konya-glimpses-of-the-world

Arapski natpis iznad ulaza u mauzolej

Sastoji se od tačno utvrđenih pokreta, gde blago okretanje postaje sve dinamičnije kako svaki pojedinačan derviš dostiže stanje transa. Muzika koja prati ove okrete takođe menja ritam i brzinu, što svemu daje hipnotički utisak dok to posmatrate sa strane, a samim dervišima pomaže da dostignu ekstazu.

Mevlevijska verska zajednica pripada ortodoksnoj struji islama, sunitima. Njena doktrina nikada se nije razvila do revolucionarnih ideja i, iako je povremeno na meti kritika zbog stavova „koji prelaze u jeres“, ipak je u ovoj zemlji poštovana.

Otomanski sultani, među kojima i Mehmed Osvajač, koji je pokorio Carigrad, bili su fasicinirani mevlevijskim idejama. Refromista sultan Selim Treći bio je i član reda, dok je Sulejman, verovatno najveći među sultanima, kao carski dar izgradio „semahan“, odnosno prostoriju za ritualni ples „semu“.

Suština egzistencije – okretanje

Rumijevi sledbenici imali su vrlo važnu ulogu u razvoju otomanske kulture, pa se njihov uticaj najviše vidi u poeziji, kaligrafiji, vizuelnim umetnostima od 14. do 20. veka, dok je muzika bila najveće dostignuće. Pošto je islamska dogma zabranjivala muziku jer je, prema učenju, bila „štetna za slušaoca i po religiozni život“, u derviškom redu koristio se samo takozvani „melvud“, pesma u čast proroku Muhamedu.

cappadocia-travel-konya-glimpses-of-the-world

Hlađenje u dvorištu kompleksa

Rumi i njegovi sledbenici integrisali su ovu muziku u svoje rituale kao oličenje vere, jer ona, kako je Mevlana objasnio, uzdiže do „nota kapije Raja“. Tako je okupljanje derviša posledično preraslo i u izučavanje umetnosti, muzike i plesa.

Danas, „sema“ broji 12 muzičara koji sviraju tradicionalne turske instrumente, i 12 plesača. Suštinsko stanje naše egzistencije, prema ovom učenju, jeste da se okrećemo. Nema stvari ni bića koje se ne obrće, od najmanje ćelije do najudaljenijih planeta, te prema mevlevijskom redu, sve učestvuje u ovom konstantnom okretanju. Zato „semazoni“ (oni koji se okreću) svesno uzimaju udela u obrtanju, zajedničkom svoj egzistenciji.

Ritual „seme“ predstavlja duhovno putovanje, samotransformaciju.

Simbolika odeće i plesa

Odora „semazen“ je takođe puna simbolike. Visoka kapa predstavlja spomenik, a široka, bela haljina simbolizuje mrtvački pokrov. Ako ste se nekad zapitali ko su derviši i kako izgleda njihov ples, ovo nekoliko činjenica.

cappadocia-travel-konya-glimpses-of-the-world

Posetioci na ulici ispred kapije

Na početku plesa, derviši stoje prekrštenih ruku da bi kasnije uzdignutih ruku predstavljali broj jedan koji simbolizuje Boga. Jedan od tipičnih položaja u toku plesa je desna ruka koja je otvorena ka nebu u molitvi, spremna da primi Božije pomilovanje, dok je leva ruka spuštena i dlanom okrenuta ka zemlji, u znaku darivanja. Dok se okreće s desna na levo, on pozdravlja sve postojeće dok u sebi ponavlja ime Boga. „Sema“ se sastoji od sedam delova, koji gradacijski predstavljaju duhovni put ka nebu.

Sam muzej u Konji i dalje odiše posebnom, mističnom atmosferom, sa dupke punim dvorištem, maramama i nazuvcima za cipele bez kojih ne možete da uđete u muzej. Šarenilo orijentalnog karaktera mami vas iznutra, dok se tiskate u redu sa radoznalcima i poštovaocima majstora Mevlane.

Sledeći: ZAMISLITE NOĆ U KARAVANSERAJU (5)

Svi tekstovi SERIJE o Kapadokiji

Advertisements

One thought on “Kapadokija: KOLEVKA DERVIŠA U KONJI (4)

  1. Pingback: Na putu za Kapadokiju: U PODNOŽJU TAURUS PLANINE (1) | Glimpses of The World

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s