Crtice iz Lisabona (1) – KAD IZGUBITE GLAVU ZBOG GRADA!

Konačno sam stigla i u Lisabon! Toliko sam bila nestrpljiva da dođem ovde da sam, kad smo sleteli, sve vreme zverala kroz prozor. Naime, na aerodromu sam sela u autobus, što se ispostavilo kao vrlo praktična ideja. Hotel mi nije bio daleko od stanice na trgu Praca do Rosio.

Još jednom, isto kao kada sam stigla u Barselonu, brzo se smrkavalo, palila su se ulična svetla, a ja sam šetala i vukla svoj mali crveni kofer preko Prace do Rosio (u novim „flamenko cipelicama“). Točkići na koferu su počeli da poskakuju po lisabonskoj kaldrmi. Skrenula sam u Ulicu Karmo (ili je to bila Ulica Ouro, iliti „zlatna“?).

lisbon-travel-glimpses-of-the-world

Šarmantne ulice Lisabona (Glimpses of The World)

Simpatična ulica se blago pela naviše, sva u kaldrmi. Sa obe strane su se nizale radnje, koje su u Evropi u principu sve slične, ali ipak ovde nisu bile „tipične“, verovatno zbog čitavog okruženja ili zgrada u kojima su se nalazile. Nije bilo previše ljudi napolju, taman toliko da ste svesni da ste u živom, pulsirajućem gradu, a da ne morate da se probijate kroz gomilu.

Sećam se mirisa Okeana, ali i vlage. Podigla sam kragnu na svojoj jakni, bilo je prohladno. Nastavih uzbrdo, uz zvuke mojih štikli koje su lupkale po betonu, osvrtala sam se kao izludela, „samo da virnem“, toliko uzbuđena što ću sutra, ranom zorom, odmah da istrčim napolje i obiđem, eno, i Zamak Svetog Đorđa, i da se sjurim dole u Rua (ulicu) Augusta!

lisbon-travel-glimpses-of-the-world

Lift „Santa žusta“ (Glimpses of The World)

Slučajno se okrenuh ulevo… Da li je moguće, tamo je stajao Lift „Santa žusta“! Zanimljiva konstrukcija u „oblaku“ noćnog svetla. To je bila jedna od stvari koje sam svakako mislila da obiđem, da se popnem liftom i onda preko mosta-tunela prođem iznad zgrada i pređem na ono brdo desno od mene!

Lift je otvoren 1902, konstruisao ga je Raul Mesniser du Ponsard, naslednik Ajfela. Ovaj čelični toranj visok je 49 metara.

Bila sam zadivljena! Nikako da odvojim pogled, iako sam obećala sebi da ću sad samo da „virim“ okolo, pošto ću već sutra preko dana da se dam u obilazak. Čak sam se naglas i nasmešila, i dalje idući uzbrdo…

A onda sam iznenada čula – TUP!

Možete li da verujete da sam glavom udarila u banderu, i dalje vukući svoj mali „damski“ kofer i pažljivo gazeći u onim svojim (ne tako visokim) štiklicama?! Izgleda da me je grad hipnotisao, toliko da sam izgubila glavu, bukvalno – i pravo u banderu!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s