Lisabon: BUĐENJE UZ POGLED NA TEŽO (3)

Jednu stvar sam zaboravila da pomenem, kad su u pitanju prve impresije. Bilo je lako pronaći hotel kada sam stigla u Lisabon, nije bio mnogo udaljen od Trga Rosio. Zgrade su bile više nego šarmantne, iako stare i, reklo bi se, „zapuštene“. Divna šetnja (iako uzbrdo) prema trgu Largo du Čiadu uz uzbudljiv osećaj da sam konačno stigla u ovaj grad. (Nisam, srećom, ni osetila bol od „udara“ o stub ulične lampe!)

Upravo tu u kraju sam videla statuu poznatog pesnika Fernanda Pesoa i popularno sastajalište lisabonskih intelektualaca – Kafe „Braziliera“. (Više o tome u jednom od sledećih nastavaka!)

lisbon-travel-glimpses-of-the-world

Trg ispred kafića “Braziliera”

Mnogo mi se dopao ovaj trg i čitavo okruženje, i bila sam više nego srećna što se hotel nalazi u blizini. Hodnik na putu do sobe je bio taman i uzak. Hotel jeste bio malo star, sa ponekim delom nameštaja kome je „prošlo vreme“, vratima ormara koja su škripala i podom koji je pucketao, čak se osećala vlaga (sastavni deo grada). Ipak, kupatilo je delovalo kao da je nedavno renovirano, u odličnom stanju, gotovo novo, i posteljina besprekorno čista. Šta vam više treba, kada pride znate da spavate u jednom od najstarijih, poznatih hotela u Lisabonu!

Prvo veče je zaista bilo prijatno – otišla sam u kratku šetnju po kraju, večerala napolju, raspakovala svoj mali „damski“ kofer i prisilila se da legnem ranije (a bila sam previše nestrpljiva da bi spavanje uopšte dolazilo u obzir!). Plan je bio da ujutru rano krenem u šetnju gradom, da odem do mesta gde počiva Vasko da Gama (to sam vam pričala), ali i da uživam idući onim čuvenim strmim, uskim ulicama Lisabona. Nisam mogla da dočekam!

lisbon-travel-glimpses-of-the-world

Pogled na reku Težo uz ulične fenjere

Nebrojeno puta sam se probudila te prve noći, nikako da svane, činilo se. Ustala rano (očigledno), otišla da otvorim veliki prozor u sobi, pre nego što počnem da se spremam da siđem na doručak. Pored prozora je stajao ogroman fenjer. Povukla sam krila i provirila da bacim pogled napolje… Kakav je to divan prizor bio za ovo prvo, sveže jutro u gradu! Uska uličica se spuštala naniže, dok su je pratili fenjeri raspoređeni na zgradama sa strane, jedan za drugim u pravilnom rasporedu, a dole – pružala se reka Težo!

Samo sam uzdahnula, nasmejala se i čula sebe kako šapućem: „Dobrodošla u Lisabon!“

Sledeći: UZ STRME, KALDRMISANE ULICE ALFAME (4)

Svi tekstovi SERIJE Barselona/Lisabon

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s