Omaž Siriji: ALEP PRE RATA (5)

* Imala sam tu sreću da Siriju proputujem sredinom 2008, tri godine pre nego što je počeo rat. Ovo je podsećanje na državu izuzetnog kulturnog nasleđa, uz svesrdnu želju da u Siriji ponovo zavlada mir i da se zemlja brzo obnovi.

Za vreme sultana Nur ad-Dina u Alepu je rekonstruisana velika pijaca, po kojoj je ovaj grad bio nadaleko poznat. Bila je natkrivena, uređena, i još tada je počelo da se trguje onako kako ste mogli da vidite da se to radi i pre rata u ovom famoznom orijentalnom „suku“.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Cenkanje u uskim prolazima bazara

Začini, mirisi, tkanine, svila, tepisi, nakit ostali su maltene isti kao i nekada, i dok sam te 2008. prolazila pored načičkanih radnjica, kao da sam izašla iz vremeplova!

Svaki trgovac je pokušao da zaustavi posetioce baš kod svoje tezge, bez obzira na to da li prodaje pistaće ili zlato.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Nekada tipične slike u okolini Velikog suka

Povremeno ste mogli naići i na “nezainteresovane” prodavce, koji su opušteno ležali na svojim tezgama ili dremali u sedećem položaju. Vika, bučno reklamiranje robe, pozivi kupcima, cenkanje, stvarali su zaglušujuću atmosferu. A onda po tonu pretpostavite da se neko obraća baš vama, kad se okrenete i vidite da direktno na vas ide bicikl ili ljudi guraju kolica sa raznoraznim đakonijama, “za dobru cenu”, i to “samo za vas”!

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Dremanje za krcatom tezgom

Uporni trgovci

Sirijci su šetali, kupovali, pogađali se, tačno su znali šta traže, dok sam ja lutala, neke stvari na tezgrama i ne prepoznajući, a čik da stanem da zagledam – pa, sramota da ništa ne kupim nakon što se trgovac toliko “polomio”, pa iako se i ispostavilo da su mi uz široki osmeh prodali lek „protiv muške impotencije“, a ja pride – žensko!

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Ulaz u džamiju u Alepu

Što se dublje ulazilo u suk, to je postajalo skučenije, uži su prolazi, manje je bilo dnevnog svetla, još niže počinjao je i deo „specijalizovan“ za meso. Nije bilo naročito prijatno gledati ovčije glave kako vise sa tezgi, posebno u kombinaciji sa teškim vazduhom, zbog kojeg ne možete normalno da udahnete, a da vam se blago ne zavrti u glavi. Bilo kako bilo, gde god da ste tada skrenuli, naišli biste na neki već izlaz iz suka i opet biste se našli u centru, odnosno u okolini Citadele.

Česma na svakom ćošku

Da Alep nisu činile samo stara autentična pijaca i tvrđava na brdu, govori i činjenica da je grad imao i moderan deo, gde je sve šljaštilo od osvetljenih izloga raznoraznih prodavnica. Tu su uveče Sirijci šetali i pazarili.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Šarmantne, ali zapuštene fasade

Ali, takođe, određeni delovi Alepa odavali su koliko je grad i pre rata zapravo bio zapušten. U jednoj od ulica ste mogli videti čitav niz autentičnih zgrada, što ostavštine Francuza i njihovog uticaja, što tipično arapske i turske kulture. Ali, ove građevine su bile oronule i pitate se hoće li se srušiti svakog momenta, baš tu pred vašim očima.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Prijateljsko ćaskanje na trotoaru

To, međutim, za narod koji je svoj svakodnevni život provodio u ovom gradu, nije predstavljalo naročitu prepreku. Ljudi se, kao i svugde na svetu, prilagođavaju uslovima u kojima žive, pa nas je tako obradovao vidno raspoložen dečak koji je sedeo na razrušenoj terasi bez ograde. Delovao je kao da se hladi na onoj teško podnošljivoj vrućini.

Saobraćaj gust, živ grad, pola populacije, činilo se, vozi se u nekim minijaturnim kamionetima jarkih boja, a ako ožednite – gotovo na svakom ćošku ste mogli naći „gradsku česmu“ da se okrepite.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Slatkiši, prolaz u suku i “zalivene” krofne

Doduše, to je više improvizovana slavina, koja je ponegde i ograđena, ispod koje je lancem privezano limeno lonče. Ako ste baš toliko žedni, možete i tako da se okrepite, mada ste svugde usput mogli da nađete neku prodavnicu koja prodaje i flaširanu vodu.

Selfi ili dva

Ljudi su bili prijatni, delovalo je kao da žive napolju. Izbace stolice ili se smeste na ivičnjak i ćaskaju. Druže se vlasnici radnji, iz obližnje „madrase“ (škole) izlaze devojke, kojima samo lice viri iz crne „abaje“.

homage-to-syria-aleppo-glimpses-of-the-world

Lepa Sirijka u modernom delu grada

Grupica takvih me je uvukla u dvorište škole i ispucavala „selfije“ uz simpatične osmejke… Valjda je i njima bilo zanimljivo što moja, svetla, kosa nije bila pokrivena.

U kafićima, u kojima se nije služio alkohol, mogli ste da vidite fino obučene muškarce i žene, koji piju kafu i puše „nargile“. Na ulici, kao i u Damasku, prodavala se kafa. U okolini „suka“ nalazila se i prelepa džamija, a u prolazu svakojake đakonije na prodaju – od listova vinove loze, uredno složenih, do krofni, koje je prodavac sve vreme nečim „zalivao“!

Sledeći: HRIŠĆANSKO SELO MALULA (6)

Svi tekstovi SERIJE o Siriji.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s